logo
ČOVJEK SE DUHOVNO, TJELESNO, FIZIČKI, ENERGETSKI, MATERIJALNO, UZDIŽE I NAPREDUJE KADA ČITA, PRIČA, SLUŠA, RAZMIŠLJA SRCEM, S LJUBAVLJU,
O BOŽIJIM STVARANJIMA, DJELOVANJU I NAMJERAMA SA ČOVJEKOM NA ZEMLJI

"SPC objavila molitvu protiv poplava"

 

Srpska pravoslavna crkva uputila je molitvu kako bi stala kiša i prestale poplave u Srbiji, objavljeno je na sajtu SPC.
"Gospode, Ti koji sa krajeva zemlje sabiraš vodu u oblacima, zaustavi je zapovešću svojom i pošalji vedrinu na zemlju", navodi SPC na svom sajtu. "Gospode, nemoj nas sasvim predati propasti i gladi i pogibiji, i neka nas silna voda ne poplavi, nego se u gnevu opomeni milosti i, mada nismo zaslužili, sažali se na nas radi dobrote svoje i kao dobar pomiluj stvorenja svoja i delo ruku svojih i brzo izbavi od svakoga zla”, dodaje se u molitvi.
(Preuzeto sa B92)


Ne znam, ali meni je ovakav pristup čudan kad dolazi od strane nekoga ko vjeruje u Boga i priznaje Sveto Pismo za sveti spis nadahnut od Boga. Ova molitva nije ništa drugo neko kukumavčenje. Ujedno se iz nje jasno vidi nepoznavanje samog Svetog Pisma, a takođe se vidi kreiranje vlastite slike o Bogu (ono da čovjek stvara Boga po svom obličju). Za razliku od pristupa datog u ovoj molitvi mnogo zreliji i duhovniji pristup bi bio kad bi se od Boga tražilo da ljudima podari razumijevanje zašto se stvari dešavaju onako kako se dešavaju. Jer ako se dešavaju onda su od Boga, i imaju neki razlog. Dakle od onoga ko vjeruje u to je čudno da ne traži odgovor na pitanje zašto se stvari dešavaju onako kako se dešavaju pa da sa tim saznanjem nešto koriguje kod sebe, pogotovo kad je u pitanju ovako nešto što se ponavlja kao što su poplave, ali i sve i najmanje sitnice u svačijem svakodnevnom životu. Kao pozitivan primjer ovoga navodim ponašanja Judejskog cara Josije (2. knjiga o Carevima 22) i to šta je on uradio kada je došao na vlast i kada je saznao šta piše u Božijem zakonu. Njega je zanimalo šta tamo piše i uzimao je to krajnje ozbiljno. Ima li danas toga?

Ova molitva je kao kada voziš motor brzo i neodgovorno pa padneš i polomiš se a onda se na jedvite jade i kroz muke djelimično oporaviš pa opet voziš motor brzo i neodgovorno pa opet padneš i polomiš se i ležeći tako polomljen moliš se Bogu da ti ublaži bolove i da te sačuva od pada kada sledeći put budeš vozio brzo i neodgovorno :smajli-koji-koluta-očima:

Ali razlog za takvo nezrelo ponašanje je ipak jasan: mnogi ne žele da gledaju (u) sebe, da analiziraju sebe, nemaju hrabrosti da sagledavaju sebe. Uvijek se gleda prema vani, nikad prema unutra. Jer gledanje unutra boli. Učenje Svetog Pisma je jasno: sve što ti se dešava od tebe je, svijet i život ti daju odziv na ono što je u tebi, bilo da je u pitanju nešto što ti je potrebno za lični razvoj bilo da je u pitanju bumerang za ovo ili ono (s tim da ovo drugo može da se iskoristi za ono prvo, to mu i jeste glavna svrha a ne sama kazna kao kazna).

Sveto Pismo je puno ovakvih događaja kao što su nepogode ovo ili one vrste i vrlo je jasno u opisima razloga zašto se takve stvari dešavaju. I onda se pored svega toga pojavi ovakva zvanična molitva neke zvanične vjerske zajednice tipa: druže sudija jel' možeš ti mene da pustiš da ja radim po svome a razlozi zašto vama druže sudija to smeta mene ne zanimaju.

Evo dva stiha kao stvorena za ovo o čemu pišem:

"Ovako veli Bog: evo spremam na vas zlo i mislim misli na vas; vratite se dakle svaki sa svoga puta zloga i popravite puteve svoje i djela svoja. A oni rekoše: nema ništa od toga nego ćemo ići za svojim mislima i činićemo svaki po misli srca svoga zloga." (prorok Jeremija 18,11-12)

Dalje odmah u nastavku se Bog kao čak i čudi na takvu nerazumnost, kao što i ja iz čuđenja pišem sve ovo:

"Zato ovako govori Bog: pitajte po narodima je li ko čuo tako što?" (prorok Jeremija 18,13)

A odmah dalje u nastavku, vrlo zanimljivo, kao da piše o velikim nepogodama koje pustoše zemlju:

"A narod moj Mene zaboravi, kadi taštini, i spotiču se na svojim putevima, na starim stazama, da hode stazama puta neporavnjena, da bih obratio zemlju njihovu u pustoš, na vječnu sramotu, da se čudi ko god prođe preko nje i maše glavom svojom." (prorok Jeremija 18,15-16)

"pustoš...da se čudi ko god prođe preko nje"!!!

A sve ovo što sam naveo se nalazi u 6 uzastopnih stihova, na jednom mjestu, i kao da priča cijelu priču, od uzroka do posljedice.

Kao što rekoh ovakvih mjesta u Svetom Pismu ima mnogo. I može li biti jasnije napisano? Pa zar nije razumno ako pogrešno zamahuješ čekićem pa se udaraš po prstu da ćeš analizirati tehniku sa kojom to radiš i onda je mijenjati a ne moliti Boga da te čekić ne udara iako ćeš ti tvrdoglavo nastaviti po starom? Kao što i kaže u gore citiranom stihu "i spotiču se na svojim putevima, na starim stazama". Svi bi da rade po starim uhodanim šablonima koji im prijaju ali da, eto, nisu podložni Zakonima koji postoje. Tražiti tako nešto od Boga je kao kad bi kriminalci tražili od države i zakona da ih puste da ubijaju, dilaju drogu, kradu auta jer se, eto, njima to sviđa, oni vole to da rade.

I ovo sve se ne odnosi samo na poplave nego, prije svega, na sve u svačijem svakodnevnom životu, na sve lične životne "poplave" i "požare". Nije poenta u povremenim poplavama nego u ovakvom pristupu životu i svemu što se u njemu dešava. A žalosno je da oni koji bi trebali da ljude uče tome i da bolje znaju o vezi uzroka i posljedica iskazuju da zapravo ne znaju baš ništa i da kao takvi i sami kumuju cijeloj situaciji.

"A slijepac slijepca ako vodi, oba će u jamu pasti." (Matej 15,14)

"Jer koji vode taj narod, oni ga zavode, a koje vode, oni su propali." (prorok Isaija 9,16)

Ovaj dio iz molitve "nego se u gnevu opomeni milosti i, mada nismo zaslužili, sažali se na nas radi dobrote svoje i kao dobar pomiluj stvorenja svoja" je pokušaj da se Boga vuče za nos, "ti si dobar i milostiv pa ćemo da te hvatamo na to da bi mi radili šta god hoćemo a ti tako dobar i milostv nam sve to naivno opraštaj". Ovde se Boga spušta na svoj nivo, ljudski nivo, ljudi su navikli da drugim ljudima manipulišu tako što im prvo pumpaju ego pohvalama a onda im nešto traže ("ti si divan i krasan pa bi li ti meni..."). Ljude se itekako može hvatati na ovu foru i to se redovno i radi, ali sa Bogom to neće moći.

Iz Svetog Pisma je jasno da Bog prije svega i iznad svega traži lični trud i rad svakog čovjeka na njegovoj ličnoj duhovnoj izgradnju. Traži se lični i predani angažman na transformaciji sebe iz jednog oblika u drugi. To je rad, to je niz aktivnosti, to je poduzimanje određenih koraka na tom Putu ličnim redovnim naporom, svakodnevno. To niko ne može da uradi za nekoga drugog. To nije ležanje i moljenje da ti sve samo od sebe dođe jer je "Bog milostiv i dobar pa će on to nama sve donijeti na tanjiru a mi ćemo u međuvremenu da radimo šta hoćemo". Ali to nije ni hobi koji se radi površno i tek tu i tamo iz zabave kao što je sad postalo malo moderno da se fura na neku "duhovnost".

 

Jehoash

 

 

Citat dana
Sveto Pismo
Kur'an
Bhagavad-Gita

Slušajte muziku dok čitate

Korisne teme na forumu

Doprinos

RSS
Vrh stranice